Voajerizam je uglavnom muška igra, ali šta se dešava kada neko ko je posmatran-izvoajerisan i sam postaje voajer. Posmatranje se pretvara u međusobnu igru voajera i voajerisanog.
Muškarci gledaju žene; žene posmatraju kako ih drugi gledaju. Muškarac je ovde aktivni posmatrač, a žena seksualni objekat koji je upao u narcističku opsednutost sobom, ona zadržava pogled i igra mušku ulogu.
Apsolutna polarizacija proističe iz toga što muškarac mora da se brani od činjenice da njegova moć leži u njegovoj sposobnosti da pokaže nešto što žena nema -penis -simbol moći; takvo privlačenje pažnje na sebe ukazuje na sopstvenu ranjivost i na krhkost odnosa tog malog simbola moći i na taj način krije svoj nužni egzibicionizam u skopofiliji ili kroz voajerizam i projektuje na ženu čitavu hrpu sklonosti povezanih sa pokazivanjem.
U svetu urođenom polnom neravnotežom, uživanje u gledanju podeljeno je između aktivnog muškog i pasivnog ženskog. Određujući muški pogled projektuje svoju fantaziju na figuru žene, stilizovanu na odgovarajući način. U svojoj tradicionalnoj egzibicionističkoj ulozi, žene su istovremeno i posmatrane i izložene, svojom pojavom za snažan vizuelni i erotski učinak, pa se može reći da konotiraju gledanost.
Ispitujući patrijarhat oruđima koje nam on nudi, od kojih psihoanaliza, iako važno, nije jedino oruđe, još uvek smo velikim jazom odeljeni od važnih pitanja vezanih za žensko nesvesno. Muško nesvesno ima dva izlaza iz kastracione anksioznosti: preokupiranost ponavljanjem prvobitne traume (istraživanje žene, demistifikacija misterije)... ili potpuno poricanje kastracije uz pomoć substitucije fetiš-objektom, odnosno pretvaranjem same reprezentovane figure u fetiš... ovaj drugi put, fetišistička skopofilija, dograđuje fizičku lepotu predmeta, pretvarajući ga u nešto što po sebi pruža zadovoljstvo.
Iako nagon modifikuju drugi faktori, posebno konstitucija ega, on nastaje da postoji kao erotska osnova zadovoljstva u posmatranju druge osobe kao objekta. U ekstremnom slučaju, može se fiksirati kao perverzija koja proizvodi opsesivne voajere i „Peeping Tom-ove“, čije jedino seksualno zadovoljstvo proističe iz aktivnog kontrolišućeg posmatranja objektifikovanog drugog.
Svaku aktivnu perverziju prati njena pasivna protivteža: svako ko je egzibicionista, u isto vreme je i voajer.
Fotograf koji se izlaže ovde je eksplicitno i voajer i egzibicionista.
Ada Bojana je najpoznatija nudistička plaža u regionu koja se nalazi na samoj granici Crne gore i Albanije – dve veoma tradicionalne zemlje. Reka Bojana koja razdvaja ove dve zemlje, praveći na svom ušću rečno ostrvo, pruža utočiste jednoj mnogo otvorenijoj, slobodnijoj i mešovitijoj socijalnoj pojavi. Njeni posetioci, već decenijama, iz regiona i sveta uživaju u čarima slobodnog društva nomadskog tipa koje se protivi tradicionalnom.
Ovi kontrasti čine zanimljivu pozadinu za fotografski projekat u kome se radoznalost i želja za gledanjem mešaju sa fascinacijom, sličnošću i prepoznavanjem ljudskog lica, ljudskog tela, odnosu između ljudskih oblika i okoline, vidljivog prisustva osoba u svetu. Prepoznata slika se zamišlja kao odraz sopstvenog tela, ali to superiorno pogrešno prepoznavanje projektuje ovo telo izvan sebe u liku idealnog ega, otuđenog subjekta, koji ponovo introjektiran kao ego ideal, podstiče buduće generisanje identifikacije sa drugima.
